Ćelije predstavnika roda Synechococcus su pojedinačne ili se grupišu u mikroskopske ili makroskopske nepravilne klastere. Nikada ne grade sluzave kolonije. Ćelije ponekad grade pseudofilamente od dve, ređe četiri u nizu, a izuzetno retko su sretani slučajevi ovakvih filamenata u kojima se nalazio veći broj ćelija, čak do dvadeset. U okviru pseudofilamenta ćelije su povezane svojim krajevima. Sluzni omotač potpuno odsustvuje, a sasvim retko se oko pojedinačnih ćelija uočava tanki, homogen, difuzan i bezbojan omotač. Ćelije su izduženo elipsoidne ili cilindrične, ponekad im je dužina i nekoliko puta duža od širine. Dužina im se kreće od 1,5 μm pa do 20 μm, a retko su sretane i duže ćelije. Najčešće im se širina kreće između 0,4 μm i 6 μm, a ređe i do 11 μm. Obično su prave, a ređe slabo iskrivljene. Imaju zaobljene krajeve. Tilakoidi su parietalno uređeni i lokalizovani uz ćelijske zidove. Sadržaj ćelije je obično homogen, a ponekad se uočava nekoliko osamljenih granula. Ćelije su obično bledoplavo-zelene boje, a ređe maslinastozelene, svetloplavo-zelene ili roze boje. Ne poseduju mogućnost hromatske adaptacije. Ćelije se aktivno kreću i ovakvo stanje se označava kao stadijum planokoke. Predstavnici roda Synechococcus se razmnožavaju isključivo ćelijskom deobom. Po tipu ćelijske deobe je binarna fisija koja se odvija transverzalno i to uvek u jednoj ravni u uzastopnim generacijama koja je poprečno postavljena u odnosu na dužu osu ćelije. Ovim procesom nastaju dve kćerke ćelije. Ukoliko je došlo do simetrične deobe majke ćelije nastaju dve izomorfne ćerke ćelije, a ukoliko je došlo do asimetrične deobe majke ćelije nastaju dve heteromorfne ćerke ćelije. Do asimetrične deobe ćelije dolazi u suboptimalnim uslovima u kojima se jedinka našla. Novonastale ćerke ćelije ponekad ostaju zajedno nagrađujući pseudofilament. Pre sledeće deobe ćerke ćelije rastu više ili manje do veličine majke ćelije.
