Forma tela mnogočekinjastih crva je obično izdužena, a ređe kratka i zdepasta. Veličina im varira od jednog milimetra do tri metra, ali dužina najvećeg broja vrsta se kreće između 5 i 10 centimetara. Broj telesnih segmenata je različit. Kod primitivnijih vrsta koje slobodno žive telesni segmenti su jednake, dok su kod onih koje žive unutar kućica pojedini segmenti se međusobno razlikuju. Na telu ovih crva možemo razlikovati tri regiona - glava, trup i repni region. U glavenom regionu su smeštena čula vida, mirisa i antene koje imaju čulo dodira, kao i palpi koji mogu da služe za lov ili disanje. Parapodije mogu biti dvograne, a svaka grana nosi po jedan snopić čekinja koje imaju ulogu u kretanju. Kretanje se izvodi na taj način što se parapodije pomeraju prema napred i nazad, a čekinje se odupiru o neravnine na podlozi. Obično se pokretni predstavnici hrane krupnijim beskičmenjacima koje aktivno love, a sesilni se hrane organskim česticama ili sitnim životinjama koje sakupljaju, cede i filtriraju iz vode. Disanje se kod pojedinih obavlja površinom celog tela, kod drugih preko parapodija, a kod trećih pomoću razgranatih škrga. Polni sistem je gonohoristički, a polni organi su smešteni samo u određenim segmentima tela. Najveći broj vrsta ove klase naseljava morske ekosisteme, a manji broj živi u slatkoj vodi ili u vlažnom zemljištu. U okviru klase Polychaeta možemo razlikovati sledeće podklase:
1. Podklasa Aphaneura
2. Podklasa Psammodriliata
3. Podklasa Parergodriliata
4. Podklasa Scolecida
5. Podklasa Palpata