Morfologija: To su sitni organizmi, čije dimenzije retko prelaze 1 milimetar. Boja tela je najčešće providna, a manji broj vrsta ima žućkastu ili crvenkastu boju. Telo je podeljeno na tri rediona: glavu, vrat i trup. Telesni zid je građen od epidermisa koji spolja luči kutikulu. Kutikula je diferencirana u prstenaste pločice nazvane zoniti. Zbog prisustva ovih zonita telo predstavnika ovog razdela izgleda kao da je segmentisano. Na glavenom zonitu se nalaze kukice koje okružuju usni otvor. Na glavi se pored kukica nalaze i skalidi koji predstavljaju izraštaje raspoređene u nekoliko venaca. Zadnji venac grade skalidi koji se nazivaju trihoskalidi i na njima se nalaze čulni izraštaji. Dorzalne i ventralne ploče koje se nalaze na vratnom zonitu se nazivaju plakide. Svi zoniti trupa su prema izgledu i građi međusobno slični. Na njima se nalaze izraštaji specifičnog rasporeda. Ovi izraštaji imaju čulnu funkciju, a najverovatnije služe i za kretanje. Kod pojedinih vrsta je uočeno da se na četvrtom trupnom zonitu nalaze modifikovani izraštaji sa izvodnim žlezdama kojima se pričvršćuju za podlogu. Kod mužjaka oni imaju i dodatnu funkciju koja se sastoji u pričvršćivanju za telo ženki za vreme kopulacije. Svi predstavnici ovog razdela imaju na telu ukupno 13, a samo jedna vrsta 14 zonita.
Anatomija: Epidermis ovih životinja je sincicijelne prirode, a ispod njega se nalaze mišići koji su rasporeženi u trake. Samo u glavenom i vratnom zonitu je razvijena kružna muskulatura. Zahvaljujući kontrakcijama ovih mišića se izdužuje glaveni region. Uzdužne mišićne trake su razvijene u trupnom regionu. Jedna traka se nalazi na ventralnoj, a druga na dorzalnoj strani tela. Ventralne i dorzalne ploče zonita su povezane za mišićne trake. Kružni mišići glave i vrata pripadaju glatkom tipu muskulature, dok je uzdužna muskulatura trupa pripada poprečno-prugastom tipu. Pseudocelom ovih životinja je dosta prostran i ispunjen je sa tečnošću u kojoj se nalaze pokretne ćelije ameboidnog izgleda. Poseduju euproktno crevo koje je diferencirano na usta, ždrelo, jednjak, srednje i zadnje crevo. Usni otvor je smešten na usnom konusu glavenog regiona i okružen je vencem od devet izraštaja koji se nazivaju stilusi. Muskulozna ždrelo se nastavlja na usta. Ono se karakteriše troradijalnom građom. Kratak jednjak se nastavlja na ždrelo, a u njega se ulivaju kanali pljuvačnih žlezda. Usta, ždrelo i jednjak su obloženi kutikulom, a poreklom su od stromodeuma. Jednjak je proširen u izduženi želudac, a u njega se ulivaju kanali pankreasa. Zadnje crevo je poreklom od proktodeuma. Kratko je i obloženo kutikulumo, a podeljeno je na dva regiona - prednji i zadnji. Ždrelo ima veoma važnu funkciju prilikom uzimanja hrane jer funkcioniše kao usisavajući organ. Hrane se sitnim organskim česticama ili algama. Ekskretorni sistem se sastoji od para protonefridija koje počinju višećelijskim solenocitima na koje se nastavljaju kanali koji se završavaju nefridioporama na jedanaestom zonitu. Predstavnici razdela Kinorhyncha su odvojenih polova. Nervni sistem im je vrpčastog tipa, a sastoji se od okoloždrelnog nervnog prstena i nervnih vrpci koje polaze sa ventralne strane od njega. Na nervnim vrpcama koje se nalaze u trupnom regionu su diferencirane ganglije. Na skalidama i izraštajima se nalaze čulni organi. To su pre svega taktilna čula, a samo se kod pojedinih vrsta na glavi razvijaju proste oči. Čulne trake su pronađene kod nekih predstavnika i raspoređene su po telu. Polni sistem je gonohorističkog tipa. Gonade su parne i izduženog oblika. Završavaju se kratkim gonoduktima koji se otvaraju na zadnjem zonitu. Ženski polni sistem u distalnom delu ima semeprijemnike. Nakon kopulacije se u semeprijemnicima čuvaju spermatozoidi do oplođenja. Pored polnih otvora na telu mužjaka se nalaze 2 ili 3 izraštaja koji služe za kopulaciju. Nakon oplođenja ženka jaja postavlja na čestice peska. Nakon desetak dana se iz oplođene jajne ćelije razvija larva. Razviće ovih larvi se odvija preko pet ili šest stupnjeva.
Ekologija: Zbog toga što nemaju ekonomski značaj za čoveka ovo su jako slabo proučavane životinje. Međutim, za evolucione zoologe ovo je izuzetno zanimljiva grupa jer se kod njenih predstavnika prvi put u evoluciji bilateralno simetričnih životinja javlja poprečno-prugasta muskulatura. Predstavnici ovog razdela su pseudocelomatni organizmi koji naseljavaju morsko dno. Nalaženi su u svim svetskim morima, a najveći broj vrsta naseljava litoralnu zonu mora. Kreću se zahvaljujući kontrakcijama mišića koji se nalaze na vrhu i dnu njihovog tela. Kontrakcijom mišića se povećava pritisak tečnosti koja se nalazi u trupnom regionu. Prilikom kontrakcije mišića glaveni deo se izvlači iz trupnog dela, a kada dođe do opuštanja mišića glava se uvlači u trup.
Klasifikacija: Ove životinje je prvi otkrio Dujardin 1841. godine pod nazivom Echinodera. Prvobitno su grupisane u zglavkare ili člankovite crve, a kasnije u valjkaste crve. Sredinom dvadesetog veka su izdvojene u zaseban razdeo. Danas se u ovu grupu beskičmenjaka svrstava oko 150 vrsta. U okviru razdela se nalaze sledeće klase:
1. Klasa Cyclorhaga
2. Klasa Homalorhaga
