Otkriće: Ovom razdelu pripada samo vrsta Limnognatha maerski. To je mikroskopska životinja koja je otkrivena 1994. u homeotermnim izvorima na jednom ostrvu blizu Grenlanda. Ovu vrstu su prvi opisali 2000. godine Kristensen i Funch. Sa prosečnom dužinom koja iznosi oko desetine milimetra predstavlja jednu od najmanjih životinja koja je danas poznata. U početku se mislilo da pripada razdelu Rotifera, ali detaljnijim ispitivanjem plana građe uočene su znatne razlike između ove dve grupe. Ovo je dalo povoda za izdvajanje vrste Limnognathia maerski u zaseban razdeo.
Građa tela: Epidermis je na ventralnoj strani tela prekriven tankim slojem glikokaliksa. Telo je podeljeno na tri regiona: glavu, toraks i abdomen. Na zadnjem delu tela se nalazi ventralno postavljen izraštaj koja je izgrađen od deset ćelija sa cilijama. Ovaj izraštaj služi za pričvršćivanje tela za podlogu. Ovu funkciju omogućava lepljiva supstanca koju luči ova struktura. Ova vrsta ima veoma složen aparat za mehaničko sitnjenje hrane izgrađen od petnaest elemenata koji su povezani ligamentima i mišićima. Ovi elementi su izuzetno malih dimenzija koje se kreću između 4 i 14 mikrometara. U glavenom regionu se nalazi krupna ganglija od koje prema zadnjem delu tela polaze parovi nerava koji su smešteni na ventralnoj strani tela. Glavena ganglija zauzima veći deo frontalnog regiona glave. Na površini tela se nalaze receptori koji su izgrađeni od jedne, dve ili tri cilije. Senzorne dlačice kod predstavnika razdela Micrognathozoa su slične onima kod predstavnika razdela Gnathostomulida sa tom razlikom što se kod vrsta iz razdela Gnathostomulida senzorne ćelije uvek karakterišu prisustvom samo jedne cilije. Zbog toga se predpostavlja da su senzorne dlačice kod ovih grupa analogne. Na prednjem delu glave se nalaze fleksibilne cilije koje su raspoređene u obliku potkovice, u obliku mrlja ili na obe strane glave u dva reda koje su uperene na donji deo tela. Cilije na prednjem delu glave služe za usmeravanje čestica hrane ka usnom otvoru, a druge cilije za kretanje tela. Ekskretorni sistem čine dva para protonefridija koji se nalaze u toraksu, a nefropore u predelu abdomena. Terminalne ćelije su monocilijatne. Reproduktivni sistem je dosta jednostavne građe. Najverovatnije se ove životinje razmnožavaju partenogenetski.
Razmnožavanje: Sve odrasle jedinke poseduju isključivo ženske polne organe. Oni formiraju dva tipa jaja: tankozidna i debelozidna. Tankozidna jaja se brzo razvijaju u mladu jedinku, dok su debelozidna jaja otporna na niske temperature. Zbog dobro razvijenog zaštitnog omotača debelozidna jaja u toku zimskog perioda ostaju neoštećena. Iz ovih jaja se u proleće razvijaju mlade jedinke. Površina debelozidnih jaja je hrapava, dok tankozidna jaja imaju glatku površinu. Mlade jedinke mogu imati muške polne organe pa se zbog toga teorijski mogu smatrati muškim jedinkama. Međutim, kasnije muški polni organi iščezavaju i pojavljuju se ženski. Reproduktivni ciklus ove vrste nije detaljno proučen. Sličan reproduktivni ciklus je karakterističan za predstavnike razdela Rotifera. Kod predstavnika razdela Rotifera debelozidna jaja nastaju samo ukoliko dođe do oplođenja, pa se ranije predpostavljalo da je slična situacija i kod vrste Limnognatha maerski. Međutim, novija istraživanja su odbacila ovakvo shvatanje. Sada se predpostavlja da je ova vrsta hermafroditna, što znači da jedinke postaju muškog ili ženskog pola tek kada su potpuno zrele.
Ekologija: Ova vrsta živi između mahovina. Pomoću trbušnih cilija mogu plivati ili polako kliziti preko mahovina u potrazi za hranom. Glavna hrana su im bakterije, modrozeleni prokarioti i silikatne alge. Izgleda da vrsta Limnognatha maerski preferira hladnije temperature. Izvori koje naseljava su smrznuti od oktobra do maja, a tokom kratkog letnjeg perioda prosečna temperatura vode je oko 8 stepeni Celzijusa. U letnjem periodu jedinke se hrane i razmnožavaju. Odrasle jedinke ne mogu preživeti zimu.
