Viroidi su subviralne partikule koje su sitnije od virusa i karakterišu se prostijom građom. Ovi organizmi su izgrađeni samo od jednolančane RNK koja je duga oko 50 nm, a molekulska masa joj se kreće između 50.000 i 120.000 daltona. Molekul RNK može biti linearan ili cirkularan. Iako je RNK viroida jednostruka, na pojedinim mestima može doći do sparivanja komplementarnih baza, pa se formira sekundarna struktura, koja je dvolančana. Zbog toga ceo molekul viroida liči na ukosnicu. Sadrži između 250 i 400 baza sa visokim postotkom guanina i citozina. Osetljivi su na delovanje ribonukleaza, a otporni su na organske rastvarače, povišenu temperaturu, dezoksiribonukleaze i enzime koji razgrađuju proteine. Dugo vremena nije bilo jasno kako se RNK viroida replikuje zbog toga što tako mali broj nukleotida ne može sadržati genetske informacije. Naime, za replikaciju acelularnih organizama je neophodna virus-specifična polimeraza, a za njenu sintezu je neophodna RNK molekulske mase oko 300.000 daltona, odnosno najmanje 1000 nukleotida. RNK viroida koji je izgrađen od nekoliko stotina nukleotida ne može sintetisati polimerazu, a nije primećeno ni da za razmnožavanje koriste pomoćni virus. Zbog toga se predpostavljalo da za replikaciju koriste ćelijsku DNK zavisnu RNK-polimerazu i da njihov genom ne deluje ka iRNK. Međutim, novija istraživanja su utvrdila da se viroidi replikuju u jedru ćelije domaćina pomoću domaćinove RNK-polimeraze II, pri čemu RNK viroida služi kao matrica. Mehanizam patogenosti ovih organizama još uvek nije razjašnjen. Predpostavlja se da ometaju regulaciju ekspresije gena domaćina ili sprečavaju pravilno isecanje i spajanje introna. Nemogućnost ekspresije gena neophodnih za normalno funkcionisanje ćelije je krajnji rezultat prisustva viroida u ćeliji. Još uvek je nedovoljno poznat način njihovog oslobađanja iz ćelije, kao ni način prenošenja i ulaska u ćeliju domaćina.
