Karakteristike: Ovo je mali razdeo beskičmenjaka koji obuhvata oko 950 vrsta. Žive na vlažnim mestima na kopnu, slatkim vodama, a pronađen je i manji broj marinskih predstavnika. Dimenzije tela se kreću između 0,1 i 1,2 milimetra. Telo se karakteriše bilateralnom simetrijom, cilindričnim oblikom i prisustvom segmentacije, a građeno je od četiri segmenta i dela koji se nalazi napred. U prednjem delu se nalazi krupna moždana ganglija, ali ovaj deo nije posebno izdvojen u glavu. Telesni zid je građen od kutikule, epidermisa i mišićnog sloja. Kutikula je tanka i albuminoidne prirode, ne sadrži hitin i voštane komponente zbog čega je vrlo porozna za vodu. Ispod kutikule se nalazi jednoslojni epidermis koji se sastoji od malog i konstantnog broja ćelija. Mišićni sistem je slabo razvijen i građen je od pojedinačnih mišićnih snopova koji imaju kružni i uzdužni raspored. Telesna duplja je miksocel i smeštena je ispod telesnog zida. Crevni sistem je izgrađen od usta, ždrela, jednjaka, srednjeg i zadnjeg creva. U ustima se nalazi par stileta koji su kutikularne prirode. Pomoću ovih struktura probijaju zidove biljnih ćelija iz kojih usisavaju hranu. Kanali pljuvačnih žlezda se ulivaju u usnu šupljinu. Većina predstavnika se hrani isisavanjem biljnih sokova, a manji broj se hrani isisavanjem telesnih tečnosti sitnih beskičmenjaka. Respiratorni i krvni sistem nijsu razvijeni, a ekskretornu funkciju kod većine vrsta obavljaju izraštaji na crevu koji se nazivaju Malpigijevi sudovi. Nervni sistem je lestvičastog tipa. Polni sistem je gonohoristički. Kod terestičnih vrsta je veoma izražen polni dimorfizam. Naime, mužjaci su znatno manjih dimenzija od ženki.
Klasifikacija: U okviru ovog razdela se obično izdvajaju tri jasno definisane klase:
1. Klasa Heterotardigrada
2. klasa Mesotardigrada
3. Klasa Eutardigrada
