Ćelije predstavnika roda Gloeocapsa su retko pojedinačne, a obično se grupišu u kolonije. Kolonije mogu biti mikroskopske u obliku malih nepravilnih agregacija ili makroskopske u obliku velikih želatinoznih, amorfnih nakupina koje ponekad prekrivaju velika područja vlažnih kamenitih podloga. Kolonije su izgrađene od 2-4-8 pa do mnogo ćelija koje su obavijene zajedničkim sluznim omotačem koji je obično širok i sastavljen od više tanjih lamelarnih omotača. Slojevitost omotača se izuzetno retko gubi i to najčešće pod dejstvom posebnim ekoloških faktora i u laboratorijskim uslovima i tada je sluzni omotač homogen. Ćelije su u koloniji raspoređene nepravilno, više ili manje udaljene jedna od druge, a u starijim kolonijama se nalaze u velikom broju, pa su često zbijene. Pojedinačne ćelije proizvode nakon deobe vlastite široke omotače, koji obično ne prate samo oblik ćelije. Ćelije su najčešće loptaste, a ređe elipsoidne. Ukoliko su međusobno tesno priljubljene zadobijaju blag poluloptast ili zaobljeno-višeugaoni bolik, ali se ovo izuzetno retko događa kod predstavnika roda Gloeocapsa. Boja im je svetloplavo-zelena ili maslinasto zelena. U ćelijskom sadržaju se često nalazi malo granulitanog materijala, ali su granule pojedinačne. Gasne vakuole su pronađene samo kod jedne planktonske vrste. Oko svake ćelije se nalaze sluzni omotači. Oni su retko tanki, češće su debeli i ponekad u obliku naduvanih mehurova. Mekani su, bezbojni ili obojeni, slojeviti ili homogeni. Predstavnici roda Gloeocapsa se vegetativno razmnožavaju binarnom fisijom u okviru sluznih omotača subkolonija i to u tri prostorne ravni koje se nalaze pod uglom od 90 stepreni u uzastopnim generacijama. Ćerke ćelije izlaze iz omotača matične subkolonije ali ostaju u generalnom omotaču kolonije, a pri tom ne nasleđujući deo sopstvenog sluznog omotača, već ga posle osamostaljivanja same produkuju. Novonastale ćelije rastu do veličine majke ćelije pre sledeće deobe. Ovim procesom kolonija raste i u njoj se produkuje više manjih kolonija, odnosno subkolonija. Proces formiranja novih kolonija se odvija oslobađanjem subkolonija ili pojedinačnih ćelija (u ovom slučaju sa ili bez sopstvenih omotača) iz matične kolonije. Zatim se u ovako novonastalim kolonijama odvija rast i deoba ćelija i stvaranje subkolonija dok cela kolonija ne postigne određenu veličinu, nakon čega proces stvaranja novih kolonija počinje iz početka. Kod nekih vrsta je zabeleženo stvaranje nanocita, a kod nekih spora. Spore su jednoćelijske ili dvoćelijske.
