Aleuronska zrna predstavljaju velike kristaloide proteina koji su obavijeni membranom. Ove organele sadrže malu količinu vode. Prečnik aleuronskih zrna zavisi od vrste biljaka i kreće se između 1 i 22 mikrometra. Do sada su izolovana iz endosperma i kotiledona različitih biljaka. Ove strukture su u najvećem broju slučajeva sferičnog ili kruškolikog izgleda. Proteine koji se nalaze u aleuronskim zrnima se sintetišu na membranama endoplazmatičnog retikuluma. Zatim se transportuju u unutrašnjost endoplazmatičnog retikuluma, a iz njega u cisterne Goldžijevog aparata. Sa trans strane se odvajaju vezikule sa rezervnim proteinima i prenose u aleuronsko zrno. Do danas nije u potpunosti objašnjen mehanizam prenošenja proteina u aleuronska zrna, pa postoji više pretpostavki. Prema jednoj pretpostavki u membranama aleuronskih zrna postoje prenosioci proteina, dok druge pretpostavke objašnjavaju da se proteini transportuju putem invaginacije membrane aleuronskog zrna ili pomoću vezikula proteinske prirode koje se odvajaju od endoplazmatičnog retikuluma i koje ulaze u aleuronsko zrno. Takođe postoji mišljenje da se proteini sintetišu u samim aleuronskim zrnima, a ova pretpostavka je podržana činjenicom da se u unutrašnjosti ove organele nalazi velika količina RNK. Građa aleuronskih zrna je dosta složena, a glavni sastojci ovih organela su proteini. Biohemijska istraživanja su pokazala da se u ovoj organeli pored strukturnih proteina nalaze i sledeća jedinjenja - fitin, RNK, fosfolipidi, ugljeni hidrati, kalcijum-oksalat, magnezijum, kalcijum i kalijum, fitinska kiselina... Takođe je utvrđena i aktivnost većeg broja enzima - fitaza, ribonukleaza, kisela fosfataza, alfa-amilaza, karboksipeptidaza, aminopeptidaza, alfa-glukozidaza...
