Oleozomi (lipozomi) predstavljaju ćelijske organele čija veličina se kreće u rasponu između 0,5 i 1,0 mikrometara. Ove strukture su specifične za biljne ćelije. Pod pojmom oleozomi ovde ćemo obuhvati dve različite organele koje su prema građi i funkciji dosta slične. U ove organele ubrajamo sfeorozome i lipidne kapljice. Sferozomi su obavijeni lipoproteinskom membranom, a u unutrašnjosti se nalazi granulirana proteinska stroma i lipidi. Pored ovih komponenata u stromi se sreću i hidrolitički enzimi kao što su kisela fosfataza i lipaza. Pored hidrolitičkih sreću se i enzimi druge prirode - proteaze, esteraze, ribonukleaze i dezoksiribonukleaze. Molekuli lipaze su vezani za membranu sferozoma. Aktivnost ovog enzima se u toku klijanja semena naglo povećava. Lipaza se sintetiše na membranama granuliranog endoplazmatičnog retikuluma, a odatle se transportuje u sferozome. Velika količina hidrolitičkih enzima ukazuje da sferozomi imaju značajnu ulogu u metabolizmu lipida. Sferozomi se u starijoj literaturi poistovećuju sa lipidne kapljicama. Elektornskim mikroskopom se došlo do pojedinih strukturnih razlika između ove dve organele. Naime, u stromi sferozoma preovladava granularni sadržaj proteinske prirode, dok lipidne kapljice podsećaju na granulu ulja obavijenu membranom. Do danas nema odgovora na pitanje da li se lipidi sintetišu u oleozomima ili se njihov prvobitni sadržaj transformiše u lipide. Postoji i mišljenje prema kome se lipidi sintetišu na nekom drugom mestu, a zatim se transportuju u oleozome. Međutim, novija istraživanja su ukazala da se u sferozomima nalaze enzimi potrebni za sintezu lipida, dok ih lipidne kapljice ne poseduju. Smatra se da lipidne kapljice u citoplazmi nastaju de novo kada protein specifične strukture (oleozin) obavije granulu ulja obrazujući graničnu površinu. Za razliku od lipidnih kapljica, sferozomi nastaju od endoplazmatičnog retikuluma tako što se osmiofilne supstance nakupljaju u terminalnim delovima ove organele. Nakon toga dolazi do odvajanja malih vezikula od vrhova endoplazmatičnog retikuluma. Vezikule zatim rastu i kada dostignu određenu veličinu od njih nastaju sferozomi sa specifičnom granularnom strukturom. Nekada se smatralo da sferozomi predstavljaju prethodnike lipidnih kapljica. Naime, mislilo se da u ćelijama nekih tkiva sferozomi nastavljaju sa rastom i da se u njima količina proteina postepeno povećava, a granularna struktura strome iščezava. Usled ovih transformacija centralni deo organele postaje svetliji jer je on ispunjen uljem. U daljem razviću nastaje prelazni stadijum, a zatim lipidna kapljica. Kao što je već istaknuto, novijim istraživanjima je odbačena ova teorija.
