Karakteristike: Eukarioti su najveća grupa živih bića. Njihova osnovna karakteristika po kojoj se razlikuju od ostala dva domena je da su izgrađeni od eukariotskih ćelija. Ovaj tip ćelija razlikuje se od prokariotskih ćelija po veličini i stepenu složenosti unutrašnje organizacije. I pored velike raznolikosti eukariotskih ćelija one imaju mnoge zajedničke odlike. Od prokariotskih ćelija su obično veće deset do petnaest puta. Prema morfološkoj složenosti eukarioti su izuzetno raznovrsni – najprimitivniji su jednoćelijski, a složenije organizovani eukarioti se sastoje od milijardi ćelija, a dimenzije mogu da premaše 30 metara. Izraz eukariot potiče od grčke reči eu - dobro, pravo i karyon – jezgro, jedro. Sve eukariotske ćelije možemo podeliti na dva osnovna tipa – biljne i životinjske. Međutim, između ova dva tipa postoje i prelazni oblici. Na površini eukariotskih ćelija se nalazi ćelijska membrana koja je u direktnom kontaktu sa spoljašnjom sredinom kod životinjskih ćelija. Međutim, kod biljnih ćelija na spoljašnju stranu ćelijske membrane naleže specifična tvorevina poznata pod nazivom ćelijski zid. U unutrašnjosti ćelije se nalazi protoplast. Daleko je složenije građen od protoplasta prokariotskih organizama. Protoplast eukariotske ćelije podrazumeva citoplazmu, unutarćelijske odeljke i elemente citoskeleta. Citoplazma je slično građena kao i kod prokariota. To je vodena sredina u kojoj se nalaze joni, mali molekuli kao što su aminokiseline i monosaharidi, veliki broj različitih proteina, kao i ribozomi koji su najsloženije građene supramolekulske strukture u eukariotskoj ćeliji. Eukariotski ribozomi su za razliku od prokariotskih većih dimenzija. Pod unutarćelijskim odeljcima se podrazumevaju organele i jedro. Unutarćelijski odeljci imaju karakterističan oblik, a izgrađeni su od membrana i unutrašnjih prostora koje te membrane omeđavaju. Jedro je najvažniji unutarćelijski odeljak jer je u njemu smešten nasledni materijal eukariotske ćelije. Postojanje morfološki izdvojene oblasti unutar koje se nalazi nasledni materijal, odnosno postojanje jedra predstavlja jednu od najmarkantnijih karakteristika eukariotske ćelije. Ćelije eukariotskih organizama u najvećem broju slučajeva imaju samo jedno jedro koje je obično smešteno u centralnom delu protoplasta. Od ostalog dela protoplasta jedro je odvojeno sa dve membrane između kojih se nalazi cisterna. Dve membrane i cisterna čine jedrov ovoj koji se odlikuje brojnim porama. Jedrov ovoj omeđava unutrašnji prostor jedra koji se naziva nukleoplazma koja predstavlja vodenu sredinu u kojoj se nalaze joni, mali molekuli i proteini. Pored ovih komponenti, prisutan je nasledni materijal koji je nazvan hromatin. Obično u centralnom delu jedra se nalazi jedarce koje je povezano sa hromatinom. Ćelijske organele su specifične strukture u kojima se odvijaju različiti procesi, te ih je na osnovu funkcija koje imaju mogu grupisati na tri grupe. U grupu organela uključenih u procese sinteze proteina i lipida svrstavaju se endoplazmatični retikulum i goldžijev aparat, a zbog svog prvoklasnog značaja im se pridružuju i ribozomi. Organele unutar kojih se obavlja razgradnja mnogih supstanci koje su prisutne u ćeliji ili su u nju unete posredstvom citoplazmatične membrane su lizozomi i vakuolarni aparat. U procesima sinteze ATP-a učestvuju mitohondrije i hloroplasti. Unutrašnji ćelijski skelet ili citoskelet predstavlja strukturu koja prožima celu citoplazmu i koja učestvuje u procesima ćelijskog kretanja. Citoskelet pre svega čine aktinski filamenti i mikrotubule, a u pojedinim ćelijama mikrotubule grade i druge strukture poput bičeva i centriola. Deoba jedra se obično koordinira sa deobom ćelije. Deobe eukariotskih ćelija su složenije od onih koje se sreću kod prokariotskih organizama. Kod višećelijskih eukariota možemo razlikovati dva osnovna tipa ćelijskih deoba u zavisnosti od toga da li je reč o somatskim ili polnim ćelijama. Somatske ćelije se karakterišu mitozom, dok polne ćelije se dele u procesu mejoze. Pojava eukariotskih organizama je izuzetno važan evolutivni momenat za život na zemlji. Međutim, do danas se ne zna puno o vremenu kada su nastali eukarioti, a ostalo je i nesigurno pitanje mehanizma na koji se odigrao proces evolucije ovih organizama.
Klasifikacija: U okviru ovog domena možemo razlikovati dva poddomena:
